Vodič za investitore

Normama koje propisuje Zakon o energetici[1] i podzakonska akta[2], a koje se odnose na podsticajne mere za proizvodnju električne energije u oblasti obnovljivih izvora energije, u Srbiji je moguće izgraditi nekoliko različitih tipova elektrana koje koriste biomasu na finansijski isplativ način. Investitoru se garantuje podsticajna cena, takozvana fid-in tarifa ("feed-in tariff") na period od 12 godina, od sticanja statusa povlašćenog proizvođača. Uslov da investitor za svoju elektranu dobije podsticajne mere jeste da stekne status povlašćenog proizvođača, a prava koja su mu tim statusom garantovana ostvaruje potpisivanjem Ugovora o otkupu električne energije sa garantovanim snabdevačem.

Uredbom o sticanju statusa[3] i Uredbom o podsticajnim merama[4] odrećene su sledeće kategorije elektrana koje direktno ili indirektno koriste biomasu, dodatno razvrstane po instalisanoj snazi u podkategorije:

  1. Elektrane na biomasu:
    • do 1 MW
    • od 1 MW do 10 MW
    • preko 10 MW
  2. Elektrane na biogas:
    • do 2 MW
    • od 2 MW do 5 MW
    • preko 5 MW
  3. Elektrane na deponijski gas i gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda
  4. Elektrane na otpad

Sagledavajući obimnost procedura neophodnih za izgradnju projekata koji koriste obnovljive izvore energije, Ministartvo rudarstva i energetike je u saradnji sa Programom ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pripremilo Vodič za investitore u obnovljive izvore energije, koji se u opštem slučaju odnosi i na sve tipove elektrana koje koriste bilo koji oblik biomase.

Važno regulatorno ograničenje kada su u pitanju biogasne elktrane jeste limitirana upotreba kukuruzne silaže. Uredba o sticanju statusa[5] propisuje da u biogasnoj elektrani udeo kukuruzne silaže u godišnjem masenom bilansu suve materije supstrata ne prelazi 40%. Povlašćeni proizvođač je dužan da vodi evidenciju o utrošku sirovina koje unosi u biogasno postrojenje, a tačnost evidencije se dokazuje putem dostavljanja godišnjih izveštaja Ministarstvu rudarstva i energetike.

U skladu sa Zakonom o energetici[6] licencu nije potrebno pribavljati za:

  1. proizvodnju električne energije u objektima ukupne odobrene snage do 1 MW, osim ako isti energetski subjekt proizvodnju električne energije vrši u dva ili više energetskih objekata čija ukupna odobrena snaga prelazi snagu od 1 MW, bez obzira da li su povezani na sistem preko jednog ili više priključaka;
  2. proizvodnju električne energije isključivo za sopstvene potrebe;
  3. proizvodnju toplotne energije u objektima snage do 1 MW i proizvodnja toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe;
  4. objekte koji služe za proizvodnju toplotne energije, snage do 1 MW i proizvodnju toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe;
  5. kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama toplanama do 1 MW ukupne odobrene električne snage priključka i 1 MW ukupne toplotne snage, kao i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije isključivo za sopstvene potrebe;

Za sve ostale energetske delatnosti energetski subjekat je dužan da poseduje licencu. Licencu izdaje Agencija za energetiku.

Pre izgradnje energetskih objekata većeg kapaciteta potrebno je pribaviti energetsku dozvolu u skladu sa Pravilnikom o energetskoj dozvoli[7], i to za sledeće objekte u oblasti proizvodnje energije iz biomase:

  1. objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
  2. objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
  3. objekata za skladištenje biogoriva ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m3;
  4. objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
  5. objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje.

Za izgradnju objekata manjeg kapaciteta nije potrebna energetska dozvola.

U postupku pribavljanja dozvola iz nadležnosti drugih sektora, centralnu ulogu imaju regulatorne odredbe iz oblasti palniranja i izgradnje. Više podataka o tome može se pronaći na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.



[1] Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/2014)

[2] Uredbe: Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS“, broj 56/16, 60/17), Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije („Službeni glasnik RS“, broj 56/16, 60/17) i Uredba o ugovoru o otkupu električne energije („Službeni glasnik RS“, broj 56/16, 61/17)

[6] Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/2014)

[7]  Pravilnik o energetskoj dozvoli („Službeni glasnik RS“, broj 15/2015)