Vodič za investitore

Normama koje propisuje Zakon o energetici[1] i podzakonska akta[2], a koje se odnose na podsticajne mere za proizvodnju električne energije u oblasti obnovljivih izvora energije, u Srbiji je moguće izgraditi solarnu elketranu na finansijski isplativ način. Investitoru se garantuje podsticajna cena, takozvana fid-in tarifa ("feed-in tariff") na period od 12 godina, od sticanja statusa povlašćenog proizvođača. Uslov da investitor za svoju elektranu dobije podsticajne mere jeste da stekne status povlašćenog proizvođača, a prava koja su mu tim statusom garantovana ostvaruje potpisivanjem Ugovora o otkupu električne energije sa garantovanim snabdevačem.

Sagledavajući obimnost procedura neophodnih za izgradnju projekata koji koriste obnovljive izvore energije, Ministartvo rudarstva i energetike je u saradnji sa Programom ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pripremilo Vodič za investitore u obnovljive izvore energije, koji se u opštem slučaju odnosi i na solarne elektrane.

Važno regulatorno ograničenje kada su u pitanju solarne elktrane jeste maksimalna instalisana snaga svih elektrana u zbiru koje mogu steći status povlašćenog proizvođača. U praksi se to ograničenje često naziva "kvota", definisana je Uredbom[3] i za solarne elektrane iznosi 10 MW raspodeljeno u 3 kategorije:

1) Solarne elektrane na krovu instalisane snage do 30 kW - "kvota" je 2 MW

2) Solarne elektrane na krovu instalisane snage od 30 do 500 kW - "kvota" je 2 MW

3) Solarne elektrane na tlu instalisane snage do 500 kW - "kvota" je 6 MW

Još od 2016. godine kvote za solar su u potpunosti zauzete. To ne znači da je u Srbiji "zabranjeno" planirati ili postavljati nove solarne elektrane, već da će biti odbijeni svi zahtevi za status, ili privremeni status povlašćenog proizvođača za nove solarne elektrane. Više detalja o ovome može se pronaći na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Male solarne, koje rade u ostrvskom režimu (nisu priključene na mrežu), ne podležu nikakvim obavezama iz ugla Zakona o energetici, već samo propisa u oblasti građevine, opisanih u Vodiču.

U Srbiji je moguće priključenje solarne elektrane na elektroenergetski sitem sa strane kućne instalacije (ili nekog drugog potrošača), gde bi se sa snabdevačem[4] ugovorila naplata po principu neto merenja. Uz ispunjenje važećih tehničkim propisima to je moguće, kao što je moguće i sklopiti ugovor sa nekim od snabdevača po uslovima kako se obe strane dogovore. Međutim, Zakonom o energetici nije prepoznat "prosumer" kao poseban energetski subjekat, niti je predviđena bilo koja obaveza snabdevača da sa ovakvim kupcima sklapaju ugovore. S obzirom da nema obaveze bilo kog snabdevača oko ugovaranja kupoprodajnog odnosa, niti propisanih pravila za formiranje cene, nema nikakve garancije investitoru da će njegova investicija biti isplativa, jer snabdevač uvek može da raskine ugovor. Programom ostvarivanja strategije energetike Republike Srbije[5] predviđa se razmatranje mogućnosti uspostavljanja posebnih modela podsticaja za učešće građana u proizvodnji električne energije iz OIE. Realizaciom tog plana biće jasno određeni način i uslovi neto merenja na tržištu električne energije u Srbiji.

Na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike postoji i Vodič za investitore u solarne grejne sisteme.  

 


[1] Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", br. 145/2014)

[2] Uredbe: Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS“, broj 56/16, 60/17), Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije („Službeni glasnik RS“, broj 56/16, 60/17) i Uredba o ugovoru o otkupu električne energije („Službeni glasnik RS“, broj 56/16, 61/17)