[code lang="js"]
Finasiranje projekata

  Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti
  
Fond za unapređenje energetske efikasnosti je budžetski fond Republike Srbije predviđen Zakonom o efikasnom korišćenju energije. Budžetski fond je počeo sa radom 2014. godine, a sredstva iz fonda namenjena su projektima povećanja energetske efikasnosti u javnom sektoru, ali i projektima građana i privatnog sektora u istoj oblasti.
 
Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije osnovan je radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju poslova efikasnog korišćenja energije koji se finansiraju u skladu sa zakonom o efikasnom korišćenju energije i propisima donetim na osnovu zakona. Budžetski fond je osnovan na neodređeno vreme, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem. Budžetskim fondom upravlja Ministarstvo rudarstva i energetike.
 
Sredstva za finansiranje Budžetskog fonda obezbeđuju se:
 
1) iz aproprijacija u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu;
2) iz donacija i kredita.
 
Vlada donosi godišnji program finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti u skladu sa Strategijom razvoja energetike Republike Srbije, Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, Akcionim planom za energetsku efikasnost u Republici Srbiji, Programom i planom energetske efikasnosti, kao i drugim aktima i propisima iz oblasti efikasnog korišćenja energije, ugovorima, kao i međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija. Korišćenje sredstava iz Budžetskog fonda vrši se u skladu sa godišnjim programom finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti.
 
Sredstva Budžetskog fonda daju se korisnicima sredstava Budžetskog fonda u svrhu finansiranja efikasnog korišćenja energije, a na osnovu javnih konkursa koje objavljuje Ministarstvo. Sredstva Budžetskog fonda dostupna su pravnim i fizičkim licima sa sedištem na teritoriji Republike Srbije koja ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu javnog konkursa.
 
Korisnik sredstava Budžetskog fonda dužan je da dodeljena sredstva koristi namenski, na način i u rokovima utvrđenim ugovorom o korišćenju sredstava.
Ako korisnik sredstava dodeljena sredstva ne koristi na način i za svrhu utvrđenu ugovorom, dužan je da nenamenski utrošena sredstva vrati Budžetskom fondu, a za štetu nanesenu Budžetskom fondu odgovara na način utvrđen ugovorom o korišćenju sredstava i zakonom.
Rad budžetskog fonda
 
Na prvi javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2014. godini u jedinicama lokalne samouprave, koji je objavLjen 1.2.2014. godine, prijavu je podnelo 89 opština.
 
Uslove za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda po prvom javnom pozivu ispunilo je 11 opština, a ugovori za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda potpisani su 25.12.2014. godine sa 11 jedinica lokalne samouprave.
 
U februaru 2016. godine usvojen je novi Pravilnik o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijumima o izuzimanju od obaveza vršenja energetskog pregleda („Službeni glasnik RS”, broj 15/16) i Uredba o utvrđivanju Programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2016. godini („Službeni glasnik RS”, broj 13/16).
 
11. aprila 2016. objavLjen je drugi Javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2016. godini u jedinicama lokalne samouprave.
 
Predmet javnog poziva je finansiranje projektata unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave kojima se realizuju mere u skladu sa Uredbom o utvrđivanju programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2016. godini. Ukupno raspoloživa bespovratna sredstva koja se dodeLjuju u javnom pozivu iznose do 125 miliona dinara, a pravo na podnošenje prijava imaju jedinice lokalne samouprave.
 
16. maja 2016. je istekao rok za prijavLjivanje na Javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti i ukupno je pristiglo 43 prijave od strane jedinica lokalne samouprave, koje se pregledaju i evaluiraju od strane Komisije za izbor, kontrolu i nadzor nad realizacijom projekata odobrenih iz sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije.
 
 
  Fondovi iz Evropske unije i regiona za finansiranje projekata energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije
 
WEBSEFF (Western Balkans Sustainable Energy Financing Facility)
WeBSEFF ima kreditnu liniju namenjenu eksploataciji održivih izvora energije za Zapadni Balkan, koju je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a koja se plasira preko lokalnih banaka i namenjena je za investicije privatnih i industrijskih kompanija čiji projekti rezultiraju prihvatljivom i održivom upotrebom energije, koje implementiraju projekte energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, kao i mere EE i OIE u građevini u komercijalne svrhe.
 
EBRD (European Bank for Reconstruction and Development)
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomaže Srbiji u proizvodnji energenata iz obnovljivih izvora, davanjem kredita Elektroprivredi Srbije za rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih mini hidroelekrana i proizvodnju energije iz drugih obnovljivih izvora. EBRD sarađuje sa domaćim bankama preko kojih realizuje kreditne linije za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti Zapadnog Balkana.
 
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokrenula je Šemu zelenih inovacionih vaučera u Srbiji kako bi pospešila proces uvođenja inovacija u mala i srednja preduzeća (MSP) u oblasti resursne efikasnosti i ujedno poboljšala njihovu saradnju sa istraživačko-razvojnim organizacijama (IRO). Saradnja sa IRO će omogućiti MSP da razviju nove proizvode, usluge ili procese, ili pak unaprede postojeće, i na taj način povećaju svoju konkurentnost a smanje uticaj na životnu sredinu.
 
WBIF (Western Balkans Investment Framework)
WBIF je zajednička inicijativa Evropske komisije i partnerskih međunarodnih finansijskih institucija (Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Veća Evrope i KfW banke), za podršku socio-ekonomskog razvoja i pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropi, kroz investiranje u oblast energetske efikasnosti. WBIF sačinjavaju Zajednički fond za grant sredstva i Zajednički fond za kreditiranje, a cilj im je da se za prioritetne projekte u regionu objedine i koordiniraju različiti izvori finansiranja, prvenstveno krediti sa grant sredstvima. Projekti kojima se odobravaju ova sredstva u skladu su sa pretpristupnom strategijom EU i relevantnim sektorskim strateškim dokumentima i planovima investicija.
 
GEF (Global Environmental Facility)
GEF ujedinjuje 183 zemlje u partnerstvo sa međunarodnim institucijama, civilnim organizacijama i privatnim sektorom kako bi poradili na pitanjima svetske ekologije uz davanje podrške inicijativama nacionalnih održivih razvoja. Ova nezavisna organizacija finansira projekte vezane za klimatske promene, trajne organske zagađivače i drugo, od čega je za Srbiju značajna podrška razvoju biomase.
 
KfW (Kreditanstalt für Wiederaufbau)
Nemačka razvojna banka (KfW) jedna je od najvećih stranih banka koje u saradnji sa našim bankama obezbeđuje povoljne kredite i Republici Srbiji odobrava zajmove za finansiranje poljoprivrede, energetske efikasnosti, obnovljive energije i opštinske infrastrukture.
 
IFC (Internacional Finance Corporation)
Međunarodna finansijska korporacija (IFC) , kao jedna od članica grupacije Svetske Banke, najveća je globalna institucija koja je orijentisana isključivo na privatni sektor zemalja u razvoju. Osnovana je 1956. godine, a u vlasništvu je 184 zemlje članice koje kolektivno određuju njenu politiku. Rad ove korporacije omogućava kompanijama i finansijskim institucijama u razvoju da otvore radna mesta, poboljšaju korporativno upravljanje i ekološke performanse, kao i da doprinesu svojoj zajednici. Jedan od glavnih zadatka je da iskoreni ekstremno siromaštvo do kraja 2030. godine, bave se investiranjem i u siromašne zemlje, savetuju kompanije u privatnom sektoru, ali i upravljaju različitim fondovima. Sarađuju sa drugim institucijama u okviru Svetske banke, ali su pravno i finansijski nezavisni.
 
IPA (Instrument for Pre-Acession)
IPA fondovi EU  pružaju finansijsku i tehničku pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za pristup Evropskoj Uniji.
Sredstva opredeljena iz IPA fondova za period 2007-2013 iznosila su 11,5 milijardi eur. Za period 2014-2020 opredeljeno je 11.7 milijardi eur. Sredstva su namenjena političkim i ekonomskim reformama sa ciljem lakšeg poslovanja na tržištu EU. Fond je posvećen tržišnoj ekonomiji, izgradnji i jačanju institucija; prekograničnoj saradnji sa susednim zemljama regionalnom razvoju koji obuhvata transport, zaštitu životne sredine i konkurentnost; razvoju ljudskih resursa; ruralnom razvoju. U poslednje tri godine Srbija je dobila oko 525 miliona evra iz IPA fonda i tim sredstvima se finansiraju konkretni projekti koji pomažu Srbiji da uđe u Evropsku Uniju.
Korisnici sredstava su sledeće zemlje:  Albanija, Bosna I Hercegovina, Makedonija, Kosovo*, Crna Gora, Srbija I Turska.
 
GGF (Green for Growth Fund)
Fond zelenog razvoja jugoistočne Evrope (GGF) je osnovan 2009. godine kao javno privatno partnerstvo Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB), uz finansijsku pomoć Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkog saveznog ministarstva za obnovu i razvoj. Njegova oblast delovanja je podsticanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije. U saradnji sa kompanijom „Intesa Leasing“ iz Beograda fond je obezbedio sredstva u iznosu od 5 miliona evra za finansiranje projekata u oblasti energetske efikasnosti, s ciljem uštede oko 20% energije. Putem finansijskog lizinga, ovaj novac će moći da koriste preduzeća i poljoprivrednici u Srbiji radi unapređenja neefikasne opreme, optimizacije proizvodnih procesa i za zamenu poljoprivredne mehanizaci
Saznajte više o:
  • otvorenim programima i pozivima
  • načinom prijavljivanja projekata i procedurama u skladu sa EU pravilima
  • mogućnostima pronalaska adekvatnih partnera iz inostranstva
  • obukama za pisanje projekata i razradi projektnih ideja
Centar za upravljanje projektima Privredne komore Srbije
Resavska 13-15
11000 Beograd
T:+381 11  33 00 986
e.mail:  projekti@pks.rs  
 
 
  Kreditne linije banaka za finansiranje projekata obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti
 
Banka intesa
Banca Intesa obezbedila je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) kreditnu liniju od 10 miliona evra za finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije privatnih preduzeća, javnih komunalnih preduzeća i lokalnih samouprava. Posebna pogodnost ove kreditne linije su bespovratna sredstva u visini 5-15% iznosa kredita koje korisnici kredita dobijaju nakon realizacije investicije. Maksimalan rok otplate kredita je 5 godina.
 
Banca Intesa ima na raspolaganju i kreditnu liniju Nemačke razvojne banke (KFW) od 20 miliona eura za unapređenje energetske efikasnosti, namenjenu kako fizičkim licima tako i malim i srednjim preduzećima. Povoljnosti ove kreditne linije se ogledaju u činjenici da se krediti odobravaju sa povoljnom fiksnom kamatnom stopom na rok otplate do 8 godina.
 
Banca Intesa, zajedno sa fondom „The Green For Growth Fund“ (GGF), razvila je kreditnu liniju za podršku unapređenja energetske efikasnosti. Dugoročni krediti za energetsku efikasnost razvijeni su sa ciljem da klijentima omoguće ostvarivanje značajne uštede primarne energije i istovremeno da daju aktivni doprinos zaštiti okoline.Mala preduzeća i preduzetnici ukoliko planiraju da ulažu u rekontrukciju poslovnog objekta, od sada imaju mogućnost dobijanja kredita do 5 godina, bez hipoteke za iznos do 10.000 evra
 
Erste banka
Erste banka obezbedila je zajedno sa KfW bankom kreditnu liniju od 10 miliona evra za finansiranje projekata energetske efikasnosti u privredi i domaćinstvima, kroz kredite sa fiksnom kamatnom stopom i sa dužim rokom otplate. Banka je takođe sprovela studiju prema kojoj je do sada pronađeno preko 100 lokacija pogodnih za izgradnju „zelenih” elektrana snage do 1 MW, a podržava i podstiče pojedince, uduženja, mala i srednja preduzeća u razvitku inovativne ideje zasnovane na postulatima održivog razvoja i s tim u vezi nedavno je organizovala i konkurs za najbolje „zelene” ideje.
 
Procredit banka
ProCredit banka je razvojno orjentisana banka koja pruža kompletnu bankarsku uslugu najvišeg kvaliteta stanovništvu i privredi i nudi posebno povoljne uslove kreditiranja za ulaganje u unapređenje energetske efikasnosti, zahvaljujući kreditnoj liniji KfW i sopstvenim sredstvima. ProCredit banka ima dve EE kreditne linije za projekte koji postižu minimalnu uštedu u potrošnji energije od 20%: standardnu I kreditnu liniju sa bespovratnim sredstvima EU.
 
Unicredit banka
UniCredit banka ima kreditnu liniju za energetsku efikasnost i ekonomičnost; tačnije u ponudi dinarskog i deviznog (EUR) potrošačkog kredita za fizička lica kreditna linija je namenjena za obezbeđivanje REHAU PVC kvalitetne stolarije u renoviranju stambenog prostora čime se postižu uštede na potrošnji toplotne i električne energije.
 
     Podsticaji za obnovljivu energiju u okviru IPARD 2 programa
 
Šta predstavlja IPARD 2 program?
 
IPARD II - instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2014. do 2020. godine (Instrument for Pre-Accession Assistance in Rural Development) pruža investicionu podršku EU od 175 miliona evra, namenjenu jačanju konkurentnosti sektora proizvodnje i prerade hrane. Ova podrška će doprineti i postepenom prilagođavanju standardima EU u oblastima higijene, bezbednosti hrane, veterine i zaštite životne sredine, kao i diversifikaciji ruralne ekonomije. To je prva pomoć ove vrste koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima - pravnim i fizičkim licima.
Da bi ostvarili sredstva iz IPARD II programa potencijalni korisnici nakon odobravanja projekta najpre sami finansiraju celu odobrenu investiciju, a tek nakon završenog postupka pred UAP mogu da očekuju IPARD podsticaj.
 
Gde naći dokumentaciju i uputstva koja se odnose na IPARD 2?
 
Sva dokumentacija vezana za IPARD 2 može se naći na jednom mestu, na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije
 
U okviru kojih mera registrtovana poljoprivredna gazdinstva mogu konkurisati za obnovljive izvore energije?
 
U okviru 3 IPARD 2 mere su predviđeni podsticaji za obnovljivu energiju, i to su:
Mera 1 - Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava: značajnom podrškom investicijama u materijalna sredstva i tehnička poboljšanja.
Mera 3 - Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva: kroz podršku investicijama u modernizaciju prerađivačkih kapaciteta, povećava ukupne performanse sektora i doprinosi dostizanju potrebnih EU standarda.
 
Ko može konkurisati?
 
Za meru 1 „Investicije u fizička sredstva za preradu i marketing proizvoda poljoprivrede i ribarstva“, mogu konkurisati:
Krajnji korisnici su poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i to:
  • fizička lica (uključujući preduzetnike), i
  • Korisnici mogu biti preduzetnici i pravna lica/preduzeća sa manje od 25% kapitala ili glasačkih prava u posedu organa javne vlasti. Korisnici mogu biti mikro, mala i srednja preduzeća - definisano u članu 6. Zakona o računovodstvu (SG RS 62/2013). U slučaju da korisnik nije vlasnik, neophodno je da obezbedi ugovor o zakupu zemljišta ili objekta sa minimalnim trajanjem zakupa od 10 godina od dana podnošenja zahteva;
  •  Korisnik treba da dokaže da nema neizmireni porez ili doprinose u trenutku podnošenja prijave/zahteva;
  •  Korisnik dostavlja potpisanu izjavu da nije aplicirao za isto ulaganje kod drugih EU i državnih fondova;
  •  U slučaju da je korisnik pravno lice mora dokazati da račun nije blokiran u trenutku podnošenja zahteva i da nije bio u blokadi duže od 30 dana do 12 meseci pre podnošenja prijave.
  • Zadruge.
Za meru 3 „Investicije u fizička sredstva za preradu i marketing proizvoda poljoprivrede i ribarstva“, mogu konkurisati:
  • Korisnici mogu biti preduzetnici i pravna lica/preduzeća sa manje od 25% kapitala ili glasačkih prava u posedu organa javne vlasti. Korisnici mogu biti mikro, mala i srednja preduzeća - definisano u članu 6. Zakona o računovodstvu (SG RS 62/2013). U slučaju da korisnik nije vlasnik, neophodno je da obezbedi ugovor o zakupu zemljišta ili objekta sa minimalnim trajanjem zakupa od 10 godina od dana podnošenja zahteva;
  •  Korisnik treba da dokaže da nema neizmireni porez ili doprinose u trenutku podnošenja prijave/zahteva;
  •  Korisnik dostavlja potpisanu izjavu da nije aplicirao za isto ulaganje kod drugih EU i državnih fondova;
  •  U slučaju da je korisnik pravno lice mora dokazati da račun nije blokiran u trenutku podnošenja zahteva i da nije bio u blokadi duže od 30 dana do 12 meseci pre podnošenja prijave.
Koliki je iznos podsticaja?
 
Procenat povraćaja za meru 1 „Investicije u fizička sredstva za preradu i marketing proizvoda poljoprivrede i ribarstva“
  • 60% od vrednosti prihvatljivih troškova investicije
  • 65% od vrednosti prihvatljivih troškova investicije - korisnik lice mlađe od 40 godina na dan donošenja odluke o odobravanju projekta
  • 70% od vrednosti prihvatljivih troškova investicije ako je mesto investicije u planinskim područjima
  • dodatnih 10% za investicije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.
  • POVRAĆAJ ZA M1 NE MOŽE PREĆI 1.500.000 U IPARD 2 PROGRAMU DO 2020.
Za meru 3 „Investicije u fizička sredstva za preradu i marketing proizvoda poljoprivrede i ribarstva“ procenat povraćaja je:
  • 50% ukupnih prihvatljivih troškova;
  •  Investicije koje se odnose na tretman otpadnih voda može biti veći za 10% (maksimalno 60%);
Minimalni i maksimalni iznosi povraćaja sredstava
  •  Prerada mleka (min. 20.000 €; maks. 2.000 .000 €);
  •  Prerada mesa (min. 20.000 €; maks. 1 000 000 €);
  •  Prerada voća i povrća (min. 20.000 €; maks. 1 000.000 €);
Korisnik ne može da primi više od 2 miliona evra javne podrške u periodu 2014-2020.
 
Koji su prihavtljivi troškovi a koji se ne prihvataju?
 
Prihvatljivi troškovi koji se subvancionišu u okviru IPARD 2 programa su:
  • Cena opreme, mašina, opšti troškovi za konsultantske usluge koji su bezgotovinski plaćeni.
Neprihvatljivi troškovi u okviru IPARD 2 programa su:
  • Porezi, uključujući PDV, carine, uvozne i druge dažbine;
  • Kupovinu, zakup ili lizing zemljišta i postojećih objekata, bez obzira na to da li će lizing rezultirati promenom vlasništva;
  •  Kazne, finansijski penali i sudske troškove;
  •  Troškov poslovanja;
  •  Polovna mehanizacija i oprema;
  •  Bankarski troškovi, troškovi garancija i slični troškovi;
  •  Troškove konverzije, troškove i gubitke u pogledu kursne razlike u vezi sa IPARD namenskim računom, kao i druge čisto finansijske troškove;
  • Doprinose u naturi;
  • Troškove održavanja, amortizacije ili zakupa;
  • Nabavku predmeta investicije putem lizinga, kompenzacije, asignacije i cesije ili nabavku na drugi način koji predstavlja gašenje obaveze putem prebijanja duga;
  • Nabavku predmeta investicije gotovinskim plaćanjem.
Kako konkurisati za IPARD 2?
 
Postoje tri faze apliakcije na IPARD 2.
Prva faza je priprema i predaja dokumentacije nakon objavljivanja konkursa za meru od strane Ministarstva poljoprivrede.
Druga faza je obrada dokumentacije od strane Uprave za agrarna plaćalja .
Treća faza je faza isplate.
 
Posebni uslovi za obnovljive izvore enrgije:
Podnosilac zahteva za obnovljive izvore energije u okviru IPARD 2 programa mora ispuniti sve propisane uslove za ostvarivanje prava na subvenciju koji su propisani za meru.
Dodatno za obnovljive izvoore energije korisnik mora ispuniti i:
  • Obnoviva energija se koristi se za sopstvenu potrošnju na gazdinstvu (proizvedena energija s ene sme prodavati u narednih 5 godina).
  • projektovana godišnja proizvodnja energije ne prelazi vrednost od 120% godišnjeg proseka potrošnje ukupne toplotne i električne energije na gazdinstvu, računato za period od prethodne tri godine
  • prethodna studija izvodljivosti  ili studija opravdanosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja koja sadrži analizu prosečne potrošnje električne i toplotne energije u prethodne tri godine na poljoprivrednom gazdinstvu
Gde se mogu dobiti dodatne informacije o subvencionsljnju opreme za proizvodnju obnovljive energije u okviru IPARD 2 programa?